ЈЕДНО СРПСКО КУКАЊЕ НА ХРВАТСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ
Историјске провинције, Далмација и Славонија, које су вековима трпеле утицаје Аустријанаца, Мађара, Венеције и Турске, ни у најлуђем сну нису могле сањати да ће након Титовог устоличења у Београду, постати некакве регије или аутономне области.
Да не помињем Барању, која је по одлуци новосадске Велике народне скупштине из новембра 1918 године била заједно третирана као Банат и Бачка, а Срем је нешто касније донео посебну одлуку о присаједињењу Србији. (Даље)
ПОТКУСУРИВАЊЕ
„Неко беше Векарићу Бруно,
Кад реформа судова заврши,
И силне се донеше пресуде,
Ухапсише Вучуревић Божа,
Ал му греха наћи не могаше,
Пак се Бруно више не јављаше,
ТВ вијести не сјетује више“
Аутор песме је адвокат без смисла за хумор.
Ето, жив човек не може остати од два велика судска поступка који су нам заукупљали пажњу последњих месеци. Сад на улици да питате неко детенце коме је шта од имовине припало у ТВ новели са темом развода једне певаљке и сад јој бившег мужа (који сам каже да се спасао муке), дете би из топа одговорило коме иде ресторан а коме станови. Питајте жене што продају јаја на пијаци колко је Цеца добила затвора, знаће свака бар пола споразума са тужилаштвом напамет.
Ето, та два правно сложена и за теорију драгоцена процеса живе у нама и са нама, а убрзо очекујем да постану предмет изучавања на факултетима (разуме се на Медицинским- Одсек психијатрија). И тако, док се нација забавља и троши време на маглу, у заборав иду неке друге ствари. Па да се подсетимо. Онај кога је 04. априла ове године изненадило хапшење Божидара Вучуревића вероватно није знао ни за поступак који се пред „Хашким трибуналом“ води против Анте Готовине, и осталих „лица“ оптужених за погром Срба из 1995. године. Сада већ знамо да је у петак, 15.04.2011. године, Готовина осуђен на 24 године затвора, док је Младен Маркач прошао 6. година боље. Иван Чермак успео је да избегне затворску казну, и тако се придружио многобројним Хрватима, који неће одговарати за насилно изазвану миграцију Срба из Хрватске и Босанске Крајине и злочине који су у „пресељењу“ извршени. (Даље)
ДРАГИША
А лепо нисам хтео да дирам човека. Фино га изабрали за предсеника Уставног суда. Добро њему, добро његовима, предмети се слажу и слабо се решавају. А господин путује. Кажем, не бих га дирао да није отишао за Јерменију. Шта булазни овај. Какав председник? Каква Јерменија? Полако. Све ћу вам полако казати. (Даље)
ПРАВО
Никада нисам мислио да ћу доћи у ситуацију да критикујем патријарха.
Чак сам са прекором у мислима читао бројне примере сукоба између световне и црквене власти. Нисам осуђивао ни онда када је пет малолетника прстом показало на епископа који то није био према њима. Нисам ни јавно ни тајно критиковао епископа који је са милешевског трона подржавао бившег самодршца. Ћутао сам и нисам осуђивао.
Само да се зна.
Ни вечерас не осуђујем. Сада расуђујем. (Даље)
ИГОРЕ, ГДЕ НАМ ЈЕ ГОРЕ(ЊЕ)
Сваки писмени становник Србије последњих дана је могао прочитати вест о неспоразуму који је настао између Ваљева и Зајечара по питању отварања нове фабрике веш машина и фрижидера. Јавност нагађа и погађа праве разлоге за овај неспоразум, а многима је јасно да и ова инвестиција, и територијално и економски има само политичку позадину.
Хвала Богу, па се било шта, било где отвара у Србији, али једно место где се ништа више ни не отвара ни не почиње је Нови Сад. (Даље)
АНТИФАШИЗАМ ДВА ДАНА РАНИЈЕ
На веб страници Скупштине Војводине, управо прочитах следећу вест о догађају од 21.01.2011. године, а вест гласи
" Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши, заједно са потпредседницима Мајом Седларевић, Мартином Злохом и секретаром Милорадом Гашићем положио је данас венац приликом помена жртвама злогласне Новосадске рације, у којој су мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године од 1.300 цивила, највише Јевреја, Срба и Рома.". На сајту је наведено и следеће:
"Председник Егереши је истакао и да је изузетно поносан на чињеницу да Војводина има дугогодишњу антифашистичку традицију, као и да је покрајински парламент био прва институција која је донела Резолуцију о непризнавању колективне кривице и тиме показала јасан став према злочинима из прошлости."
Овај блог сам регистровао како бих у електронски етар пустио поруку господину председнику да се малко преварио у рачуници. Пре свега, Новосадска рација се догодила, односно злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима је извршен у Новом Саду дана 23.01.1942. године, па ми је потпуно нејасно зашто се венци полажу мимо званичне церемоније која се увек и сваке године одржава тога дана. (Даље)