ИГОРЕ, ГДЕ НАМ ЈЕ ГОРЕ(ЊЕ)
Сваки писмени становник Србије последњих дана је могао прочитати вест о неспоразуму који је настао између Ваљева и Зајечара по питању отварања нове фабрике веш машина и фрижидера. Јавност нагађа и погађа праве разлоге за овај неспоразум, а многима је јасно да и ова инвестиција, и територијално и економски има само политичку позадину.
Хвала Богу, па се било шта, било где отвара у Србији, али једно место где се ништа више ни не отвара ни не почиње је Нови Сад. (Даље)
АНТИФАШИЗАМ ДВА ДАНА РАНИЈЕ
На веб страници Скупштине Војводине, управо прочитах следећу вест о догађају од 21.01.2011. године, а вест гласи
" Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши, заједно са потпредседницима Мајом Седларевић, Мартином Злохом и секретаром Милорадом Гашићем положио је данас венац приликом помена жртвама злогласне Новосадске рације, у којој су мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године од 1.300 цивила, највише Јевреја, Срба и Рома.". На сајту је наведено и следеће:
"Председник Егереши је истакао и да је изузетно поносан на чињеницу да Војводина има дугогодишњу антифашистичку традицију, као и да је покрајински парламент био прва институција која је донела Резолуцију о непризнавању колективне кривице и тиме показала јасан став према злочинима из прошлости."
Овај блог сам регистровао како бих у електронски етар пустио поруку господину председнику да се малко преварио у рачуници. Пре свега, Новосадска рација се догодила, односно злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима је извршен у Новом Саду дана 23.01.1942. године, па ми је потпуно нејасно зашто се венци полажу мимо званичне церемоније која се увек и сваке године одржава тога дана. (Даље)